99 pojmova
Četiri procesne boje kojima se štampa: cijan, magenta, žuta i crna. Sve nijanse nastaju njihovim mešanjem, pa fajl za štampu ide u CMYK, ne u RGB. Boje sa ekrana koje CMYK ne može da pogodi (jarko narandžasta, neon zelena) na papiru ispadnu prigušenije.
Model boja za ekrane: crvena, zelena, plava. Svetli i zasićeniji je od CMYK, zato dizajn koji sija na monitoru na papiru deluje tamnije. Ako pošalješ RGB fajl, štamparija ga konvertuje, a rezultat konverzije nije uvek ono što si očekivao.
Boja pomešana pre štampe po tačnom receptu iz kataloga, umesto sastavljanja od četiri procesne. Koristi se kad brend boja mora da bude ista na svakom otisku i na svakom materijalu. Poskupljuje posao jer traži dodatnu stanicu na mašini, ali je jedini način da logotip bude uvek isti.
Bilo koja boja koja se štampa svojim mastilom, mimo CMYK-a. Osim brend boja, tu spadaju i zlatna, srebrna, neon i bela. U ponudi je često vidiš kao „4/4 + 1 spot“.
Zapis koliko boja ide na koju stranu: prvi broj je lice, drugi poleđina. 4/4 znači pun kolor obostrano, 4/0 pun kolor samo s lica, 1/0 jedna boja s jedne strane. Što je drugi broj nula, to je posao jeftiniji.
Podešavanje da se jedna boja štampa preko druge umesto da je izbuši. Korisno za sitan crni tekst preko podloge, opasno kad se slučajno ostavi na beloj grafici, jer bela u overprintu nestaje sa otiska.
Minimalno preklapanje susednih boja da se pri sitnom pomeranju papira u mašini ne pojavi bela linija između njih. Priprema ga radi štamparija, ali ako sam praviš fajl, ne postavljaj dve tačno dodirujuće boje bez ikakvog preklopa.
Produžetak dizajna preko linije reza, po pravilu 3 mm sa svake strane. Nož nikad ne seče na dlaku tačno, pa bez napusta na ivici ostane bela pruga. Sve što ne sme da se odseče drži bar 3 do 5 mm unutar formata.
Pojas uz ivicu unutar kog ne treba stavljati tekst ni logotip. Zajedno sa napustom čini par: napust ide van formata, sigurnosna zona unutra.
Broj tačaka po inču, mera oštrine slike. Za štampu iz ruke se traži 300 dpi u konačnoj veličini. Slika sa sajta je po pravilu 72 dpi i na papiru izgleda mutno, koliko god dobro izgledala na ekranu.
Grafika opisana krivama umesto pikselima, pa se uvećava bez gubitka oštrine. Logotip u vektoru radi i na vizit karti i na ceradi od šest metara. Formati: AI, EPS, PDF, SVG.
Slika sastavljena od piksela: fotografije, skenovi, sve iz Photoshopa. Uvećanjem gubi oštrinu, zato je bitno u kojoj je rezoluciji napravljena, a ne u kojoj je sačuvana.
Pretvaranje slova u oblike, da štampariji ne treba tvoj font. Bez toga se tekst na tuđem računaru zameni drugim pismom i prelom se raspadne. Posle konvertovanja tekst se više ne može ispravljati, pa sačuvaj i verziju sa živim tekstom.
Verzija PDF-a namenjena štampi: nosi ugrađene fontove, CMYK i podatke o napustu, a zabranjuje ono što u štampi pravi probleme. Ako štamparija traži „PDF/X-4“, to je tačno ovo.
Sve između gotovog dizajna i mašine: provera boja i rezolucije, montaža na tabak, dodavanje reznih oznaka. Neke štamparije je naplaćuju posebno, neke je uključe u cenu, pa u ponudi vredi pitati.
Automatska provera fajla pre štampe: fali li napust, ima li RGB slika, jesu li fontovi ugrađeni. Naša provera fajla radi isti posao u pretraživaču, pre nego što uopšte pošalješ upit.
Otisak koji potvrđuješ pre puštanja celog tiraža. Digitalni proof je štampa na uzorku papira, a „ugovoreni“ proof je onaj kalibrisan da veruješ bojama sa njega. Kad ga jednom potpišeš, reklamacija na boju posle više ne prolazi.
Štampa polutonove pravi mrežom sitnih tačaka različite veličine. Gustina te mreže se meri u linijama po inču. Kad se dve mreže preklope pod pogrešnim uglom, na otisku se pojavi talasasti moiré.
Zbir procenata sve četiri boje na najtamnijem mestu. Preko granice koju papir podnosi (obično oko 300 posto) mastilo se ne suši i razmazuje se. Zato se za duboku crnu ne stavlja 100 posto svake boje.
Crna pojačana ostalim bojama, da velike crne površine ne izgledaju sivo. Za sitan tekst se ne koristi, jer i najmanje pomeranje boja pravi obojene ivice oko slova.
Težina papira u gramima po kvadratnom metru, gruba mera debljine. Orijentiri: flajer 130 do 170, plakat 150, korice brošure 250, vizit karta 300 do 350, čestitka 300 naviše.
Premazani papir na kom boje ostaju na površini, pa su fotografije oštre i zasićene. Mat varijanta ne blješti i prijatna je za čitanje, sjajna daje jače boje. Najčešći izbor za flajere, kataloge i brošure.
Nepremazani papir koji upija mastilo, po dodiru sličan kancelarijskom. Prijatan za pisanje i za duga štiva, ali su boje na njemu mekše. Koristi se za memorandume, blokove i knjige.
Deblji materijal od 200 g naviše, za korice, kutije i vizit karte. Hromo-karton je beo i premazan sa jedne strane, i standard je za ambalažu koja se štampa.
Karton sa talasastim slojem između dva ravna, ono od čega se prave transportne kutije. Talas ima svoje veličine: sitan drži štampu bolje, krupan nosi veću težinu.
Papir od prerađenih vlakana, prepoznatljivo sivkast i neravan. Boje na njemu ispadnu prigušenije, što je često i poenta. Traži se uz FSC oznaku kad je održivost deo priče brenda.
Papir iz odgovorno vođenih šuma, sa sertifikatom kroz ceo lanac. Da bi oznaku smeo da staviš na proizvod, i sama štamparija mora da bude sertifikovana, ne samo papir.
Jak, obično braon papir bez beljenja. Koristi se za kese, etikete i ambalažu sa zanatskim izgledom. Boje na njemu potamne, jer podloga nije bela.
Materijal sa lepkom i zaštitnom podlogom, osnova svake nalepnice. Bira se po tome gde ide: papirni za suvo, plastični za vlagu i hladnjaču, uklonjivi lepak za privremene oznake.
Papir sa izraženom teksturom ili bojom u masi. Daje utisak na dodir, ali fotografije na njemu nisu oštre, pa se najčešće kombinuje sa suvim žigom ili foliotiskom umesto sa punim kolorom.
Plastični materijali za nalepnice, kartice i veliki format. Podnose vlagu i trljanje, mnogo su izdržljiviji od papira, i traže mastila koja se na njima drže.
Ploče na koje se štampa direktno ili se na njih lepi štampana folija. Forex je lagan i jeftin za unutrašnje table, akril je proziran i skuplji, koristi se za reprezentativne oznake.
Ojačano platno za spoljne banere. Blockout varijanta ne propušta svetlo pa se sadržaj sa druge strane ne nazire, mesh je perforiran da vetar prolazi kroz njega, za fasade i ograde.
Štampa direktno iz fajla, bez izrade ploča. Nema početnih troškova, pa je za male i srednje tiraže najjeftinija i najbrža, a svaki primerak može da bude drugačiji. Iznad nekoliko stotina do hiljadu komada je ofset povoljniji.
Klasična tehnika u kojoj se otisak prenosi sa ploče preko gumenog cilindra na papir. Traži pripremu ploča, pa ima startni trošak, ali cena po komadu brzo pada. Standard za tiraže od nekoliko stotina naviše i za velike kataloge.
Boja se propušta kroz mrežu sa izrezanim motivom. Daje debeo, veoma postojan nanos, radi na tekstilu, staklu i metalu. Svaka boja traži svoje sito, pa je isplativa kad ima malo boja a mnogo komada.
Štampa sa gumene ploče na materijal u rolni, na velikim brzinama. Osnovna tehnika za etikete, kese i ambalažu u velikim serijama.
Silikonski tampon prenosi boju sa klišea na predmet. Jedina praktična tehnika za neravne i sitne predmete: olovke, upaljače, delove kućišta.
Mastilo se suši UV svetlom u trenutku, pa se štampa direktno na drvo, staklo, akril, metal i pločice. Omogućava i reljefni lak i belu podlogu na providnim materijalima.
Motiv se štampa na film, posipa lepkom u prahu i presuje na tekstil. Radi na pamuku, poliesteru i mešavinama, u punom koloru i od jednog komada, pa je preuzela najveći deo posla sa majicama.
Štampa mastilom direktno u vlakna majice, kao da je printer za tkaninu. Otisak je mekan i ne oseća se pod prstima, ali najbolje radi na pamuku i na svetlim komadima.
Boja pod toplotom prelazi u gas i ulazi u poliester, pa postaje deo materijala. Otisak se ne oseća i ne puca, ali radi samo na belom poliesteru i na predmetima sa posebnim premazom.
Laser skida ili menja površinski sloj materijala umesto da nanosi boju. Rezultat je trajan koliko i sam predmet, ali je jednobojan, u nijansi koju materijal daje.
Motiv se ušiva koncem u tkaninu. Najizdržljiviji način obeležavanja radne odeće i kapa, ali ne podnosi sitne detalje i prelive, pa se logotip za vez uprošćava.
Klišé se utiskuje u debeo mek papir, pa se otisak vidi i oseća kao udubljenje. Skupa, sporo, u malim tiražima, za pozivnice i posete gde utisak nosi ceo posao.
Svaki primerak nosi svoje podatke: ime, broj, barkod, QR. Radi samo u digitalnoj štampi i traži uredan spisak podataka, obično tabelu, uz grafiku.
Nalepljivanje tanke folije preko odštampanog tabaka. Štiti od vlage i trljanja i menja utisak: mat je smiren, sjaj pojačava boje, soft-touch je somotast na dodir. Vizit karte bez plastifikacije se brže habaju po ivicama.
Providan sjajan sloj, po celoj površini ili samo na delovima. Parcijalni lak preko mat plastifikacije je najčešći način da logotip zablista bez dodatne boje.
Metalik folija se toplotom prenosi na papir preko klišea. Zlato i srebro ovako izgledaju kao metal, dok odštampana „zlatna boja“ ostaje mutno žuta.
Utiskivanje reljefa bez boje: emboss podiže motiv, deboss ga uvlači. Vidi se pod svetlom i oseća prstom, često se kombinuje sa foliotiskom.
Utiskivanje linije po kojoj se papir savija. Sve preko 170 g bez biga puca na pregibu i vlakna se vide kao bela linija, zato korice i čestitke uvek idu sa bigom.
Mašinsko savijanje po zadatoj šemi. Isti list se može saviti na više načina, a šema određuje i redosled strana u prelomu, pa se dogovara pre dizajna.
Sečenje po proizvoljnom obliku nožem izrađenim za taj posao. Alat se plaća jednom i čuva za ponovljene tiraže. Za kutije, fascikle i nalepnice nepravilnog oblika.
Sečenje samo gornjeg sloja nalepnice, tako da podloga ostane cela. Nalepnice se skidaju jedna po jedna sa tabaka ili rolne.
Red sitnih zareza po kom se deo lista lako otkida. Za kupone, ulaznice i priznanice sa talonom.
Otiskivanje rastućih brojeva na svaki primerak. Obavezno na priznanicama i ulaznicama, često i na garantnim listovima.
Sečenje uglova u luk, obično 3 do 6 mm. Karte sa zaobljenim uglovima se ne krzaju u novčaniku i deluju skuplje.
Nanošenje boje na presečenu ivicu debelog papira. Vidi se samo iz profila i skoro uvek na vizit kartama od 600 g naviše.
Preliv providne smole preko nalepnice, koji stvrdnjava u ispupčeno sočivo. Za oznake na uređajima i ključeve brenda koji treba da izdrže spoljne uslove.
Tabaci se savijaju i prošivaju žicom kroz pregib. Najjeftiniji povez za brošure do osamdesetak strana, uz uslov da je broj strana deljiv sa četiri.
Blok se poravna, oglodava po hrbatu i zalepi u korice. Standard za knjige i debele kataloge, PUR lepak je izdržljiviji od običnog i bolje podnosi otvaranje.
Blok se ušiva i lepi u korice od lepenke presvučene papirom ili platnom. Traje najduže, poskupljuje posao i produžava rok, obično na deset radnih dana naviše.
Bušenje i uvlačenje spirale. Otvara se ravno i ostaje otvoren, pa je praktičan za priručnike, rokovnike i kuvare.
Tabaci se prošivaju koncem pa lepe u korice. Skuplji od lepljenog, ali knjiga se otvara ravnije i ne raspada se posle više čitanja.
Bočna strana knjige, ona koja se vidi na polici. Njegova debljina zavisi od broja strana i gramature, pa se izračunava tek kad je prelom gotov.
Niz u kom se svaki sledeći format dobija presavijanjem prethodnog: A4 je 210×297 mm, A5 je pola A4, A6 pola A5. Zato prelom sa A4 na A5 ne menja proporciju.
Trećina A4 lista, 99×210 mm. Format klasične koverte i flajera koji se savija na tri dela.
Formati tabaka na kojima mašine štampaju, veći od A serije. Kad štamparija kaže „B2 mašina“, govori o najvećem tabaku koji prihvata, a od njega zavisi koliko primeraka staje na jedan otisak.
U našem regionu 85×55 mm ili 90×50 mm. Oba staju u novčanik, razlika je u proporciji, pa dizajn nije uvek prenosiv između njih bez prepravke.
Orijentacija formata. Bitno je da je u fajlu ista kao u narudžbini, jer okretanje strane u poslednjem trenutku razbija prelom i napust.
Raspoređivanje više primeraka na jedan tabak, tako da se posle savijanja i sečenja dobije tačan redosled. Radi je štamparija, ali od nje zavisi koliko se materijala baci, dakle i cena.
Razvijeni crtež kutije u ravni, sa linijama reza i savijanja. Dizajn ambalaže se uvek radi preko dielinea, jer se tek na njemu vidi šta ostaje na licu, a šta zađe na bok.
Etikete se isporučuju u rolni ili na tabaku. Rolna je obavezna za mašinsko lepljenje i traži podatak o smeru odmotavanja i prečniku jezgra, tabak je praktičniji za ručno lepljenje.
Materijali i mastila dozvoljeni za dodir sa hranom. Nije stvar izbora nego propisa, i traži izjavu o usaglašenosti od štamparije, ne samo usmenu potvrdu.
Kod koji čita skener na kasi. Ne sme se proizvoljno umanjivati ni štampati sa slabim kontrastom, a crvena podloga se ne čita jer je skener ne vidi.
Kvadratni kod koji vodi na adresu ili podatak. Za pouzdano skeniranje treba mu tiha zona bez grafike okolo i najmanje oko dva centimetra stranice na štampi.
Etikete sa ugrađenim čipom i antenom, čitljive bežično. Koriste se u logistici i za zaštitu od krađe, a proizvodnja traži posebnu opremu.
Folija koja se pod toplotom skuplja i priljubi uz proizvod. Kao rukavac na flaši omogućava štampu preko cele obline, ali dizajn mora da se unapred izobliči, jer se folija skuplja neravnomerno.
Mašina koja toplotom i pritiskom prenosi motiv na tekstil. Temperatura i vreme se razlikuju po materijalu, i tu nastaju najčešće greške pri obeležavanju odeće.
Folije koje se seku po obliku pa presuju na tkaninu. Flex je gladak i tanak, flock somotast na dodir. Rade u jednoj boji po sloju, pa su za brojeve i natpise, ne za fotografije.
Prevođenje logotipa u putanju igle i izbor konca iz palete. Radi se jednom po motivu i naplaćuje odvojeno od samog veza.
Koliko otisak izdrži u mašini. Naopako okrenuto, do 40 stepeni, bez omekšivača i bez sušilice traje najduže, bez obzira na tehniku.
Predmeti sa logotipom, od olovke do power banke. Bira se prvo predmet, pa tek onda tehnika obeležavanja, jer svaki materijal ne podnosi svaku štampu.
Mastila koja se vezuju za plastične materijale i izdrže napolju godinama. Eko-solvent manje miriše i može u zatvorenom prostoru, klasični solvent je izdržljiviji.
Mastila na bazi vode koja se suše toplotom. Bez mirisa su odmah po štampi, pa se koriste za tapete i unutrašnju dekoraciju.
Materijal za osvetljene reklame, koji se gleda kroz svetlo sa zadnje strane. Štampa se gušće nego obično, jer svetlo iza otiska boje čini svetlijim.
Baner u kaseti sa oprugom, koji se izvlači i sam vraća. Standardna širina je 85 cm, a donjih dvadesetak centimetara zaklanja publika, pa tu ne ide važan sadržaj.
Načini da se baner okači: metalne ringlice po ivici ili ušiven tunel kroz koji prolazi cev. Bira se prema tome kako se montira i koliko je vetrovito mesto.
Folija koja se rasteže preko oblina karoserije. Livena folija drži oblik i traje pet do sedam godina, jeftinija kalandrirana se na oblinama vraća i podiže.
Broj primeraka u jednom poslu. Cena po komadu pada sa tiražom, jer se priprema plaća jednom. Zato često 300 komada košta jedva više od 100.
Ponovljena štampa istog posla. Jeftinija je jer priprema i alat već postoje, ali boje umeju blago da odstupe od prvog tiraža, pogotovo ako je papir iz druge partije.
Račun kojim štamparija dolazi do cene: materijal, priprema, vreme na mašini, dorada i otpad. Zato promena samo jednog parametra, na primer gramature, ume da pomeri cenu više nego što se očekuje.
Vreme od potvrđene pripreme do gotovog posla, ne od slanja upita. Broji se u radnim danima i ne uključuje dostavu, a dorada ga produžava više nego sama štampa.
Ubacivanje posla ispred reda, uz doplatu. Ima granicu koju tehnologija ne dozvoljava: lepak i lak traže vreme da se stegnu, bez obzira na cenu.
Lepljenje odštampanog lista na čvrstu podlogu, na primer plakata na forex. Dobija se ploča koja stoji sama, bez rama.
Primerci potrošeni na podešavanje mašine. Zato u isporuci ume da bude nekoliko komada više ili manje od naručenog, što je u struci uobičajeno i obično stoji u ponudi.
Kad fajl nije spreman za štampu, izradu ili doradu pripreme naplaćuje štamparija. U ponudi se vidi kao zasebna stavka, i to je najčešća razlika između dve naizgled iste ponude.
Prigovor na izvršen posao. Prolazi kad odstupanje izlazi iz dogovorenog: pogrešan format, oštećenje, boja bitno različita od potvrđenog probnog otiska. Ne prolazi na ono što je kupac odobrio u pripremi.
Ako dizajn radi štamparija, dogovori pisano da li dobijaš izvorne fajlove i pravo da ih koristiš drugde. Bez toga sledeći tiraž moraš da naručiš na istom mestu.
Rečnik pomaže da pročitaš ponudu, ali odluku obično donosi nešto konkretnije. Ove alatke rade sa tvojim brojevima i tvojim fajlom.